Stara narodna izreka “nikad ne reci nikad” ubijek je davala više nade utopistima nego realistima.
Kada je u pitanju ulazak Srbije u Evropsku uniju, u tu civiliziranu zajednicu naroda i država, šanse Srbije na kraći i srednji rok su skoro nikakve. Vlada Srbije u tehničkom mandatu je primila radni dokument zvani “Non pajper”, a on je izraz monitoringa (nadgledanja) od strane Evropske komisije o rezultatima Srbije u pristupanju Evropskoj uniji.
Evropska komisija je izvijstila Vijeće Evrope o rezultatima Srbije na putu ka EU, gdje se akcenat stavio na poglavlja 23 i 24, koja definiraju vladavinu prava i slobode. U zaključku, u koji je uvid imala redakcija jednog beogradskog dnavnog lista,kaže se da “nema otvaranja novih poglavlja dok se ne riješi problem vladavine prava”.
Srbija je Evropskoj uniji dostavila izvještaj iz oblasti pravde, sloboda i bezbjednosti u martu 2022. godine. Međutim, Evropska komisija je dobila izvještaje iz ovih oblasti i od država članica EU, eksperata EU i organizacija civilnog društva.
U dokumentu EK, koji je dobila vlada Srbije u tehničkom mandatu, stoji sljedeće: “Prioritet ukupnog daljeg napretka u pristupnim pregovorima je ispunjavanje standarda iz poglavlja 23 i 24. Kako je predviđeno revidiranom metodologijom, ni jedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok Srbija ne ppostigne ovaj cilj. U cilju informisanja i pripreme međuvladine konferencije sa Srbijom, ovaj radni materijal (Non pejper) pruža pregled ukupnog stanja i identifikuje otvorene probleme za koje Srbija mora da ostvari napredak, kako bi ispunila kriterijume za poglavlja 23 i 24”, rečeno je u ovom dokumentu Evropske komisije.
U radnom dokumentu Evropske komisije je naglašena i veoma loša medijske situacija u Srbiji. Istaknuto je da su u predizbornoj kampanji mediji (državni i privatni) apsolutno bili u funkciji vladajuće strukture (SNS i koalicionih partnera), a na štetu opozicije.
Pomenuto je da su predstavnici Evropskog parlamenta posredovali u dijalogu vlasti i opozicije, što je dovelo do relaksacije odnosa i smanjenja tenzija u predizbornoj kampanji. Ipak, navodi se i da je “niz nedostataka rezultiralo neravnopravnom izbornom utakmicom i favorizanjem nosioca vlasti”.
Mediji su u Srbiji označeni kao pristrasni u korist predsjednika i vladajuće stranke. To je ograničilo birače na izborima da donesu potpuno nezavisnu odluku.
Izmjene Ustava su navedene kao pozitivan pomak u Srbiji. Međutim, moraju se otkoniti nedostaci u pravosuđu, u borbi protiv korupcije, kriminala kao i oblasti slobode medija. Takođe se mora promijeniti odnos Srbije prema zločinima i zločincima.
Akcioni planovi kasne, a mora se dodatno obezbijediti nepristrasan izbor sudija i tužioca i njihovanezavisnost. Otvoreno je u izvještaju rečeno da zvanična Srbija ne poštuje presude Međunarodnog suda u Hagu, već ih preispituje, rehabilituje osuđene ratne zločince i pruža im medijski prostor.
Da je to tako potvrdile su Večernje novosti, koje su prije 3 dana objavile intervju sa Radovanom Karadžićem, osuđenim na doživotnu robiju za ratne zločine i genocid u Srebrenici u BiH. Večernje novosti su to uradile nakon što je Vlada Srbije u tehničkom mandatu dobila dokument od Evropske komisije.
To je još jedan u nizu dokaza da Srbija ne želi da uđe u Evropsku uniju, a verbalne priče da hoće su obične laži. Velike sumnje zemalja EU da Srbija fingira reforme, da se iz dana u dan sve više kriminalizira, te da se povećava nasilje, ubistva i sveopšta destrukcija, zabrinjava zemlje članice EU.
Korupcija i urušavanje institucija je svakodnevica Srbije. Kao kada grije sunce ili pada kiša. EU hoće red i poredak. Neće anarhiju i destrukciju. Neće u svojim redovima Srbiju koja funkcionira kao “Marinkova Bara”. U pitanju je cjelokupni vrijednosni sistem.
