Mini hidroelektrane koje je na Kosovu pre sedam godina izgradio austrijski Kelkos, privremeno su zatvorene. Nakon brojnih protesta ekoloških aktivista, Vrhovni sud Kosova preispitaće da li su izgrađene po propisima.
Zbog izgradnje mini hidroelektrana, stotine kilometara reka i potoka širom zemalja Zapadnog Balkana polako ostaje bez riba. Uprkos upozorenjima ekoloških aktivista, u regionu je podignuto oko 1.700 mini hidroelektrana, a planira se izgradnja još nekoliko hiljada.
Međutim, Vrhovni sud Kosova zaustavio je rad tri mini hidroelektrane u dolini Dečana, nakon brojnih upozorenja aktivista da njihov rad nije u skladu s propisima. Jedna od najglasnijih aktivistkinja u ovom slučaju, Špresa Lušaj, za DW govori o pritiscima koje je trpela od kompanije i o uticaju mini hidroelektrana na životnu sredinu.
DW: Kako ocenjujete izgradnju mini hidroelektrana na Kosovu?
Hidroelektrane su za Kosovo bile jedno od najvećih prokletstava sagrađenih u ime ekonomskog razvoja. Zna se da je u Dečanima na reci Lumbardi pre rata postojala hidroelektrana. Ali izgrađena je drugačijom tehnikom. Sada su na tom mestu izgrađene tri nove hidroelektrane (austrijske firme) KELKOS, koje vodu iz reke u potpunosti usmeravaju kroz cevi.
Voda se nakon 18 kilometara vraća u rečno korito, ali između toga nema dovoljno vode koja je neophodna živim organizmima. To je neverovatno i protivno zdravoj logici.
Kompanija Kelkos Vas je, između ostalog, tužila i za naknadu štete u iznosu od 100.000 evra. Kako se to dogodilo?
Kad su počeli radovi 2012. godine, kompanija Kelkos je uspela da zastraši ljude na razne načine. Oni su preko svojih ljudi i mreže koja je veoma jaka na Kosovu, a posebno u Dečanima, uspeli da stvore potpunu tišinu. Ali ja sam morala da ostanem verna svojim principima i vrednostima i morala sam da govorim. Tako je Kelkos video da ne ne može da me ućutka strahom i pretnjama kao što su to činili sa drugima.
Pokrenuli su nekoliko tužbi protiv mene u kojima su tražili skoro 100.000 evra, što je bila velika greška, jer su pokazali i s kakvom firmom i s kakvim ljudima imamo posla. Kelkos je kasnije ćutke povukao tužbu, nisu se izvinili, niti rekli zašto su to uradili. U stvari, KELKOS sada pokušava više da radi na odnosima s javnošću, za razliku od prethodnog perioda kada su imali tajne veze s kosovskim političarima, poput gradonačelnika Dečana ili ministra životne sredine.
Zar Vlada ne bi trebalo da bude ta koja će to zaustaviti?
Polagali smo velike nade u novu Vladu. U stvari, nova Vlada je dala veoma velika obećanja. Naravno da je država trebalo da interveniše. Mislim da je najveći uspeh do sada to što je sud privremeno suspendovao dozvole KELKOS-u u Dečanima.
Da li znate koliko je KELKOS proizveo energije i koliko dugo je aktivan u proizvodnji električne energije?
KELKOS-u još nije dozvoljeno da radi nijednu od novih hidroelektrana, jer ne ispunjavaju zakonske uslove. Takozvane test revizije počele su u aprilu 2016. Testovi ne smeju da traju duže od šest meseci. Kao rezultat, međutim, dobili su upotrebnu dozvolu bez obavezne ekološke dozvole. U stvari, Kosovo im je kupovalo struju i davalo im subvencije.
Prema dokumentima, KELKOS je od Kosova dobio oko 14 miliona evra subvencija u periodu u kome je nezakonito poslovao. Od našeg novca od poreza uzeli su 14 miliona evra.
Ali kada je prestala da proizvodi i prodaje energiju?
Morao su da obustave proizvodnju 9. decembra 2020. godine, jer je tako odlučio Osnovni sud u Prištini, iako su dozvole i izdate u novembru. Ministar za životnu sredinu i regulatorno telo za energiju su videli da je KELKOS podneo zahtev za licencu. Licenca im je data na 80 godina. Ovo je najveća tragedija koja je zadesila institucije Kosova. Kako je moguće da institucija izda licencu na 80 godina ako se ekološka dozvola izdaje samo na 5 godina? Operater je dužan da svakih pet godina podnese zahtev za izdavanje nove dozvole i da dokaže da tokom ovih pet godina nije štetio životnoj sredini. Međutim, regulatorno telo za energiju je KELKOS-u dalo dozvolu na 80 godina, dajući KELKOS-u tako pravo da ignoriše odluku Agencije za životnu sredinu. Vrhovni sud je odlučio da suspenduje ove dozvole.
Zašto za Kosovo nije dobro da ima hidroelektrane?
Hidroelektrane u principu nisu loše, ali videli smo da uništavaju našu reku, jer u njoj nema vode. A u stvari, ni stoka, niti čitava priroda na planinama nema vode. Čak ni ljudi koji zavise od te vode. Pored toga što se koristi za navodnjavanje, reka Lumbard takođe snabdeva vodom Radonjićko jezero, koje snabdeva vodom za piće Orahovac i Đakovicu.
Na šta treba obratiti pažnju u bliskoj budućnosti da bi se ovo pitanje rešilo?
Najbolje rešenje bi bilo da se identifikuju svi problemi i da se rešavaju u skladu sa zakonom. Kelkos uopšte nije poštovao zakon i suočava se s rizikom da ni izgubi hidroelektrane koje su izgrađene. Na primer, hidroelektrana u Dečanima je izgrađena na području gde je to zakonom zabranjeno. Druga hidroelektrana je na privatnom posedu. Vlasnik do sada hidroelektrani nije dao dozvolu, ali je oni nisu ni tražili. Druga stvar je ekološka sanacija. Zakon o životnoj sredini se bavi svim tim pitanjima.
