Crvena zvezda je mirno ušla u utakmicu, svjesni su bili da im je i remi dovoljan za odbranu titule, pa nije bio zalijetanja niti nek prevelike ofanzive. Igrali su strpljivo i pažljivo, vodili su računa da nekom greškom sebi ne natovare veći psihološki pritisak, a gol je mogao da sačeka.
Nekoliko ne baš izglednih prilika propušteno je, a onda je po ko zna koji put ove sezone gol dat iz prekida. Iz kornera je centrirao Kanga, a Katai je nastavio ko nikad u karijeri da poentira glavom (40. minut) i upiše se u strijelce 24. put ove sezone. Da svim ljubiteljima crveno-bijelih boja padne kamen sa srca, ako je ikakvog strahovanja uopšte bilo.
Nastavak je odmah donio otrježnjenje za Zvezdu, Voždovac je u 48. minutu imao veliku šansu za izjednačenje, Borjan je skinuo čist zicer Ćirkoviću. I kako to obično biva, goste je stigla kazna šest minuta kasnije. Opet su postigli gol glavom, strijelac je ovog puta bio Ivanić, još jedan igrač koji je ove sezone postao ubojit u skok igri.
U već slavljeničkoj atmosferi rastrčali su se crveno-bijeli po terenu, za samo par minuta stvorili nekoliko šansi, u želji da valjda stave tačku na sezonu, bili su brzopleti. Sada je kazna stigla sa druge strane, napad gostiju koji nije ništa posebno obećavao završio se golom Nemanje Milojevića, sina bivšeg trenera crveno-bijelih Vladana (67. minut) koji je makar malo „zakuhao“ priču, ali bilo je to daleko od bilo kakve pometnje i u igri i u rezultatu.
Čekao se kraj, a onda je u 92. minutu sviran penal za domaće zbog igranja rukom igrača Voždovca. Da bi feštu načinio još većom, loptu je uzeo golman Milan Borjan, pogodio za 3:1 i označio početak velikog slavlja.
