Premijer Sjeverne Makedonije Dimitar Kovačevski je u uvodnom obraćanju rekao da zbog rata u Ukrajini „moramo svi biti pažljivi i geostrateški pripremljeni“.
„Naša vizija je da region bude integrisan. Imamo koristi od protoka ljudi i kapitala i imamo cilj da pridobijanje novih investicija. Naš politički cilj je da Zapadni Balkan mora biti dio Evropske unije“, rekao je on.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je osnivanje radnih grupa u cilju prevazilaženja teškoća sa hranom i energentima.
Vučić je takođe poručio predstavnicima Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji su na samitu u funkciji posmatrača, da ih neće primoravati da budu dio „Otvorenog Balkana“, ali da je poziv otvoren.
Premijer Albanije Edi Rama rekao je da se samit „Otvorenog Balkana“ održava prvi put otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu 24. februara.
„I prije rata u Ukrajini znali smo da Rusija i Srbija imaju poseban odnos i da Kosovo i Srbija imaju spor. Problemi se mogu riješiti samo ako se približimo jedni drugima“, rekao je Rama.
Rama je dodao da se sve države danas nalaze „ispred noža sa dvije oštrice“.
„Ne može se predvidjeti cijena energenata, ali dogovor oko pšenice je pokazao da to (Otvoreni Balkan) nije projekat nikoga od nas, to pripada ljudima“, rekao je on.
Naime, predsjednik Srbije Vučić je u martu izjavio da će Srbija u najkraćem mogućem roku dozvoliti izvoz ugovorene pšenice u Albaniju i dodao da će biti isti slučaj sa svakom zemljom u regionu. Vučić je takođe rekao tada da zemlje inicijative „Otvoreni Balkan“, kao i druge susjedne države, „mogu računati na Srbiju kao pouzdanog partnera u vrijeme velikih izazova u sektoru hrane“.
Srbija je prethodno od 10. marta obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza, ulja.
Eskobar o potencijalima Zapadnog Balkana
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar obratio se učesnicima preko video-linka i poručio da Sjedinjene Države ne gledaju Zapadni Balkan iz perspektive problema devedesetih godina, nego kroz mogućnosti 21. vijeka.
„Mogućnosti su ogromne, Zapadni Balkan ima ogromne resurse i dobru geografsku poziciju i preduzetnički duh“, rekao je on.
Eskobar je rekao i da Zapadni Balkan ima potencijal da bude centar obnovljive energije, centar za tečan prirodni gas i otvara mogućnost da se Evropa oslobodi zavisnosti od ruskog gasa.
„Trebalo bi raditi na institucionalnom razvoju da se spriječi utaja poreza i pomogne investitorima koji žele da rade zakonski“, rekao je on.
Eskobar je rekao i da „Otvoreni Balkan“ treba da ostane ekonomski, a ne politički projekat i da se fokusira na ljude iz regiona, te da će tako imati podršku.
„Možete da računate na našu pomoć oko stvaranja institucija koje se bore protiv pranja novca, standardizacije carinskih propisa, otvaranja graničnih prelaza“, istakao je Eskobar.
Abazović: Poruka je da sjedimo zajedno
Premijer Crne Gore Dritan Abazović poručio je da „Otvoreni Balkan“ vidi kao „ispomoć tome da zajedno stvorimo bolju budućnost zasnovanu na većem ekonomskom progresu, mobilnosti, većoj mogućnosti da ostvarujemo saradnju na svim poljima“.
On je rekao i svaki projekat koji vodi ka progresu i pomirenju ima podršku Vlade Crne Gore.
„Kada lideri Zapadnog Balkana idu u Brisel i pričaju jedni protiv drugih i ne mogu da riješe najjednostavnije probleme, mi smo sve dalje od EU. Poruka je ovdje da sjedimo zajedno nas petorica (predstavnici pet država Zapadnog Balkana) bez obzira na to što nismo svi formalno dio ‘Otvorenog Balkana'“, rekao je Abazović.
Abazović je dodao da mu se dopala inicijativa za formiranje radne grupe u slučaju krize energenata i krize u transportu i proizvodnji hrane zbog rata u Ukrajini.
„Zainteresovani smo da pomognemo jedni drugima kada su požari i da imamo zajedničku turističku ponudu. Ideju ‘Otvorenog Balkana’ ne treba doživljavati kao ideju političara, ovo je ideja za građane i za biznis. Ako se bude razvijala kao takva, sve će biti manje otpora“, zaključio je on.
Šta je najavljeno?
Tokom samita u Sjevernoj Makedoniji, najavljeno je da će biti potpisana četiri nova sporazuma.
Njima će se Srbija, Sjeverna Makedonija i Albanija obavezati na udružena nastojanja u pravcu suzbijanja utaje poreza u te tri države. Osim ovog, biće potpisan i sporazum o međusobnom priznavanju visokoškolskih diploma, kao i memorandumi o kulturnoj i saradnji u oblasti turizma.
U Ohridu su se već 7. juna uveče okupili lideri tri države predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Sjeverne Makedonije Dimitar Kovačevski.
