„Rizik sa kojim bi se aktuelna vlast suočila ukoliko bi odlučila da zaokrene od Rusije i okrene se ka Zapadu značajno je manji od onog koji je postojao 1948. godine, kada je Tito rekao historijsko ‘ne’ Staljinu, a kada je svuda oko Jugoslavije bila Staljinova vojska, rekao je Drašković, u emisiji „Pola sata Demostata“.
U emisiji u kojoj je govorio o spoljnoj politici Srbije, odnosu Srbije sa Rusijom i EU, rešenju kosovskog pitanja, kao i o svojoj novoj knjizi „Ožiljci života“, Drašković je na konstataciju da je Aleksandar Vučić 2019. godine rekao „nikad više ’48.“, rekao da će se „1948. ponoviti i ishod će biti isti“.
„Ako se (Aleksandar Vučić) odluči na to historijsko ne, nikakvog rizika neće biti. Ovi što mlate pod crkvenim barjacima, to bi brzo izdušilo, jer ipak ovaj narod nije narod koji nema pameti, koji nema historijskog iskustva i pamćenja, samo ga treba malo podsjetiti“, istakao je Drašković.
Drašković je rekao da je samo potrebno otvoriti medije i saopštiti narodu istinu o tome šta se događa u Ukrajini, o zločinima koje Putinova vlast čini u Rusiji, te podsjetiti na zločine u regionu koji su se dogodili ’90-tih.
„Nikakav 27. mart se ne bi ponovio“, rekao je Drašković, upitan da li bi se, ukoliko Vučić radikalno preokrene Srbiju ka zapadu, ponovio 27. mart ili nivo demonstracija kao poslije potpisivanja Briselskog sporazuma, sa nekoliko hiljada ljudi.
Rusija htjela da trguje Ahtisarijevim planom u SB UN
Drašković je ocijenio da je dokument Njemačke i Francuske za rješenje kosovskog problema koji je trenutno „na stolu“ novo pakovanje Ahtisarijevog plana za Кosovo.
Podsjetio je da je Ahtisari na pregovorima o konačnom statusu Кosova, koji su vođeni u Beču 2006. i 2007. godine, a kojima je i sam prisustvovao kao šef diplomatije, nametnuo rješenje konačnog statusa, koje nije predviđalo formalno priznanje dobijeno od Srbije, a koje su do same završnice prihvatili svi.
Međutim, kada je trebalo da se glasa, Rusija je pokušala da trguje i zatražila da isti status koji dobije Кosovo dobiju i Abhazija, Osetija, Pridnjestrovlje, što je Zapad odbio, nakon čega su Rusi kazali da Ahtisarijev dokument ne može pred Savjet bezbednosti Ujedinjenih nacija jer će oni staviti veto.
„Od tada se javnost u Srbiji obmanjuje pričom da je SB UN odbio Ahtisarijev plan, ali nije, nego je to učinila Rusija. Treba stvari nazivati pravim imenom. Jer je Rusija htela da trguje i da na kosovskom slučaju, koji je proglašen za jedinstven slučaj, ostvari neke svoje geostrateške interese, naveo je on.
Ahtisarijev plan je u 98 odsto izvanredno rješenje za Srbiju
Drašković je podsjetio da od 2006. godine tvrdi da je Ahtisarijev plan u 98 odsto izvanredno rješenje za Srbiju, kao i da je Beograd mogao da ostvari i poboljšanje.
Prema njegovim riječima 95 odsto građana Srbije je zbog lažne propagande ubijeđeno da u Rezoluciji 1244 SB UN piše da je Кosovo srce Srbije, a da je zapravo tom rezolucijom legalizovano i NATO bombardovanje.
„Zbog lažne propagande ljudi misle da rezolucija štiti i garantuje teritorijalni integritet i suverenitet nad Кosovom, ali ne, ona je oduzela Srbiji i integritet i suverenitet. Tom rezolucijom, za koju su glasali svi u SB, osim Кine koja je bila uzdržana, država Srbija je proglašena za razbojničku državu. Rezolucija je usvojena po 7. poglavlju povelje UN, po kojem je protiv takvih država koje ugrožavaju regionalni i svjetski mir i čine zločine nad svojim građanima, dozvoljena i međunarodna upotreba sile“, rekao je Drašković.
Drašković je naveo da je Briselski sporazum predstavlja, kako navodi, blažu varijantu prihvatanja Ahtisarijevog dokumenta, bez pominjanja Ahtisarija.
„Briselski sporazum ne priznaje suverenitet Кosova niti proglašava Кosovo za državu, ali se priznaje suverenitet kosovskog ustava, kosovskih institucija i kosovskih organa vlasti“, naveo je Drašković.
Nikolić minirao Briselski sporazim
Govoreći o Zajednici srpskih opština (ZSO), Drašković je rekao da je asocijacija srpskih opština bila predviđena i Ahtisarijevim planom, ali da je tada bilo mnogo prostora za pregovore jer su predviđena ovlaštenja, iako već značajna, mogla da budu i proširena.
„Nažalost, ja mislim po nagovoru iz Кremlja, tadašnji predsjednik Tomislav Nikolić je tada minirao Briselski sporazum, odnosno Zajednicu srpskih opština, izjavom da ZSO mora da bude nova Republika Srpska (RS) i to je bilo bacanje soli u oči Albancima i od tada Albanci bježe od ZSO u strahu da ne dobiju RS“, naveo je Drašković.
Deklaracija nečastan proglas kojim se Srbija poziva u novi rat
Upitan o deklaraciji o reintegraciji Кosova, koju su usvojile desne partije i desno orijentisani intelektualci i ideolozi, Drašković je rekao da je ubijeđen da je taj dokument „stare kosovske srpske intelektualne elite iz devedesetih podmlađene novim snagama“, koncipiran u Кremlju ovih dana.
