„Heroj današnje priče je rijeka VIDRENJAK, dugovekovni heroj naše varošice Tutin, koja je krasila njenu ravnicu, uveseljavala njene građane svojim sonatama, velikom broju dece bio poligon na kome su naučila plivanje,u dobrim vremenima bila voda za piće i vernicima za uzimanje abdesta, svojim zmijolikim izgledom krasila je tutinsku varoš,…i još mnogo šta. Danas je Vidrenjak nestao . Gde je nestalo moje detinjstvo, moja mladost, moja ljubav, moj život? Ko „ukrade“ ovaj nezaboravni deo istorije i evolucije? Da li je njegov nestanak produkt „urbanizacije života“ , nemaran odnos čoveka prema prirodi, vulgarizacija življenja ili nečija genijalna ideja…Ako je tako,“ porušimo sve njegove mostove“, ne trebaju bez rijeke, biće smiješne nakaze koje će visiti nad fekalijama…koje su se uselile u korito nekadašnjeg Vidrenjaka. Šta će nam klisura i šetalište bez naše rijeke“.