Projekat ima za cilj da izgradi mRNK vakcine po čijem razvoju je Bajontek postao poznat i koje su bile tako uspešna u sprečavanju ozbiljnih bolesti i smrti od kovida.
Cilj novog projekta je isporučivanje 10.000 personalizovanih terapija pacijentima u Velikoj Britaniji do 2030. godine. Ispitivanja bi trebalo da počnu već ove jeseni, piše The Conversation.
Do nedavno, karcinom se lečio operacijom (isecanje ćelija raka), radioterapijom (slično spaljivanju ćelija raka) i hemoterapijom (zaustavljanje ćelija raka da se dele direktnim ubijanjem).
Ovo poslednje je dobro poznato po svojim nus pojavama. U poslednjoj deceniji, međutim, videli smo pojavu novijih tretmana, kao što je imunoterapija. Imunoterapija obično deluje tako što blokira receptore (proteine sa imenima kao što su CTLA-4, PD1 ili PDL1) na površini ćelija raka.
Naš imuni sistem već zna kako da se bori protiv kancera, ali ove proteine koriste ćelije kancera da isključe imuni sistem.
Blokiranjem ovih receptora, imuni sistem može da prepozna kancer kao neprijatelja i ubije ga.
Iako ovi lekovi imaju svoje neželjene efekte, obično su manje štetni od hemoterapije. Pre više od jedne decenije, naučnici su primetili da posebno dobro deluju kod melanoma, agresivnog oblika kancera kože.
Od tada su videli da oni takođe deluju na različite karcinome, od karcinoma pluća do karcinoma bešike, kao i onih sa mnogo mutacija.
Međutim oni ne deluju kod svakog oblika karcinoma i često uopšte ne deluju. Kao i drugi lekovi protiv karcinoma, oni takođe mogu da deluju neko vreme, a zatim njihovo dejstvo prestaje.
Nedavni uspeh sa mRNK vakcinom protiv kancera
U decembru 2022, farmaceutske kompanije Moderna i Merk prijavile su pozitivne rezultate sa personalizovanom vakcinom protiv kancera. Pacijenti u ispitivanju imali su melanom trećeg stadijuma, što znači da se kancer proširio i na limfne čvorove.
Normalan tok delovanja bi bila operacija gde bi se uklonio tumor i okolna zahvaćena tkiva, a zatim bi se davala infuzija anti-PD1 leka, Merkovog leka keitruda.
U ovom novom personalizovanom pristupu vakcini, naučnici su uzeli uzorke melanoma pacijenata i pogledali njihov DNK.
Uzeli su do 34 najmutiranija dela DNK, takozvana neoantigena, i stavili ih u lanac iRNK.
Ova mRNK vakcina je zatim data pacijentima kao personalizovana vakcina. Personalizovana je jer svi imaju različite neoantigene, tako da su svi u studiji primili vakcine, koje se malo razlikuju, sa 34 različite mutacije kodirane u samo jednom lancu iRNK.
Baš kao i mRNK vakcine protiv kovida, ta mRNK je sadržala malu količinu ćelija kancera, a imuni sistem pacijenata je reagovao na nju kako bi im pružio zaštitu.
„Rezultati ove studije koja je u srednjoj fazi pokazali su da je dodavanje personalizovane vakcine protiv kancera smanjilo rizik od povratka kancera, ili smrti od kancera za 44 odsto u poređenju sa standardnim pristupom koji podrazumeva operaciju praćenu anti-PD1 imunoterapijom“, rekao je Džastin Stebing, profesor biomedicinskih nauka na „Anglia Ruskin University“.
On je dodao da „iako ovi rezultati potencijalno menjaju igru, moramo da vidimo rezultate i kod drugih karcinoma u većim ispitivanjima“.
Neverovatno je uzbudljivo da će jedna od većih mRNK kompanija, Bajontek, udružiti se sa Velikom Britanijom na razvoju istraživačkog centra u Kembridžu, posmatrajući ove pristupe i dajući ih za 10.000 pacijenata, bilo rutinski ili tokom ispitivanja.
Napredak u medicini se obično postiže malim koracima, ali ova vakcina protiv kancera, novi oblik personalizovane, ciljane medicine, mogla bi da bude ogroman skok, baš kao i imunoterapije protiv karcinoma, PD1 ili anti-PDL1.
Profesor Stebing kaže da je uzbudljivo to što će Velika Britanija imati važnu ulogu na tom putu kako bi pomogla da se kancer pretvori ne samo u hroničnu bolest sa kojom možemo da živimo, već i u onu koju možemo da izlečimo.
