ZA OVIM poslovima potražnja nikad veća, a plate prelaze i 1200 evra.
Dobrog majstora jako je teško naći u mnogim industrijama, a samo za servisiranje vozila nam fali od 5.000 do 10.000 radnika. Struka se slaže da ovakvo stanje podiže cenu usluga ali i majstorsku platu, koja se kreće od 1.200 evra i može da ide mnogo više.
Zanimanja automehaničara, autoelektričara, limara su kaže po nepisanom pravilu godinama u nazad bila rezervisana za đake sa slabijim uspehom, i malom zaradom, što je dovelo do nezainteresovanosti učenika da ih upisuju.
– Neka gruba procena kaže da u Srbiji fali od 5.000 do 10.000 automehaničara. Problem je što nije samo jedan faktor doveo do ovog problema. Dugo su roditelji plašili decu zanatima, i da ako ne budu učili završiće u Tehničkoj školi i u nekom kanalu. Tako da su oni prevenstveno uticali da se stvore predrasude u vezi ovih zanimanja, pa su ove škole upisivala deca koja nisu mogli da upišu ono što im je prvenstveno bio izbor, kaže ona.
Objašnjava da se danas u skladu sa razvojem tehnologije, stvari i u ovoj industriji brzo menjaju, modernizuju, pa je samim tim i potreba za kadrovima drugačija.
Foto: Profimedia
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja Auto-servisi Srbije (UASS) kaže da je u svemu ovome dobro da majstori danas zarađuju mnogo bolje nego što su zarađivali pre. Sada je kaže došlo zlatno vreme za njih i konačno mogu da naplate svoj rad.
– Plate dobrog majstora se kreću oko 1.200 – 1.400 a idu i više. Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vešt, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Deca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ako pokažu interesovanje, pored fiksnog dela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku. Što je dobra motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lepo da se živi – kaže naša sagovornica.
Naša sagovnica ističe da u velikim gradovima majstori imaju tu privilegiju da odbijaju da popravljaju stare automobile, kojih nan našem tržištu na žalost ima jako mnogo, i koji se na Zapadu smatraju otpadom, dok servisi u manjim sredinama, ipak retko mogu sebi da dopuste da odbijaju posao zbog već niskih cena usluga.
– Kada pogledamo cene usluga one dosta variraju u zavisnosti od mesta, pa nekada jeftinije ispadne da se ode iz Beograda u neko okolno mesto na servis nego da se ta popravka uradi u gradu. U manjim sredinama su dosta niže cene ali i platežna moć i cene života. U većim gradovim je sve dosta skuplje – zaključuje sagovornica.
Deficit svih kadrova
Deficit radne snage u poslednje vreme izražen je u velikom broju industrija. Posebno je primetno da nedostaju građevinci, keramičari, vodoinstalateri… Ovo je nedavno potvrdio Miloš Turinski ispred kompanije “Infostud poslovi” i istakao da se poslednjih godina kvalitetni električari “transferuju” poput dobrih fudbalera, jer je izuzetno teško danas pronaći majstora u ovim oblastima.
– Tako na primer u IT sektoru beležimo prosek od oko 1.600 evra, dok ovako visoke zarade prate i vodoinstalateri, električari pa čak i šefovi kuhinje. Primera radi dešava se da određeni poslodavci nude odlične uslove poput oglasa za vodoinstalatera u kojem je nuđeno 240.000 dinara ili oglasa za električara u kojem je nuđena početna zarada od 150.000 dinara – objasnio je tada Turinski.
