Kao i prethodnih nekoliko godina, i od 1. januara 2023, granica za odlazak u starosnu penziju za žene biće podignuta za dva meseca, pa će moći da se penzionišu sa 63 i po godine.
Direktorka Sektora za odnose sa javnošću PIO Fonda Jelica Timotijević izjavila je za Radio Beograd 1 da će penzije i u ovoj godini biti redovne, sigurne i stabilne i da u u Fondu ima dovoljno sredstava za te prinadležnosti. Najniža poljoprivredna penzija sa januarskim čekom iznosiće 16.220 dinara.
Prema računici Fiskalnog saveta urađenoj za “Blic Biznis”, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.
Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).
Formula
Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.
Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.
Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2022. iznosi 909,45 dinara.
Starosna granica
Kao i prethodnih nekoliko godina, i od 1. januara 2023, granica za odlazak u starosnu penziju za žene biće podignuta za dva meseca, pa će moći da se penzionišu sa 63 i po godine. Do 31. decembra 2022. pripadnice nežnijeg pola mogle su da idu u penziju sa 63 godine i četiri meseca života.
Potreban broj godina radnog staža ostaje isti, i iznosi minimum 15 godina. Za muškarce, međutim, nema promena i oni u starosnu penziju odlaze kao i do sada sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Švajcarska formula plus
Kada je reč o indeksaciji penzija, one će se usklađivati po tzv. švajcarskoj formuli plus, prema kojoj će način usklađivanja zavisiti da li je učešće novca neophodnog za isplatu penzija manje od 10 odsto ili veće od 10,5 bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko je učešće manje od 10 odsto, penzije će se usklađivati prema kretanju neto plata, ukoliko učešće iznosi između 10 i 10,5 odsto, usklađivaće se kao i do sada, odnosno u procentu koji predstavlja zbir polovine procenta inflacije i kretanja neto plate, a ako učešće penzija u BDP-u bude 10,5 odsto ili više, primanja najstarijih će se usklađivati sa inflacijom.
Povišica od 12,1 odsto koja penzionerima sleduje od isplate januarske penzije dobijena je primenom prvog modela, budući da penzije u BDP-u trenutno učestvuju sa 9,5 odsto. Nova tzv. švajcarska formula plus je prema oceni Nikole Altiparmakova dobar kompromis između onoga što je ekonomski održivo i onoga što se smatra društveno pravičnim, odnosno očekivanja građana koliko bi penzije trebalo da iznose, odnosno na koji način da se indeksiraju.
– To rešenje će moći da zaštiti primanja penzionera i u uslovima visoke inflacije. Ono omogućava da penzije potpuno prate kretanje plata kada padnu ispod 10 odsto BDP-a, a da se u ekonomski izazovnijim vremenima kada penzijski rashodi pređu tu granicu, koja se smatra odgovarajućom ne samo za Srbiju nego i zemlje regiona, indeksiraju sa standardnom švajcarskom formulom – naveo je Altiparmakov.
