Po raspuštanju skupštine, izbori mogu biti održani najranije za 60, a najkasnije za 100 dana, što znači da bi prevremeni parlamentarni izbori mogli da se održe krajem maja ili početkom juna, objavila je Radio-televizija Crne Gore.
Ovo je nastavak dugotrajne institucionalne krize u Crnoj Gori.
Dosadašnja vlada radila je u tehničkom mandatu od avgusta 2022. godine kada je izglasano nepoverenje kabinetu Dritana Abazovića.
A ni prethodna vlada Zdravka Krivokapića nije bila stabilna praktično od kada je formirana krajem 2020. godine, da bi joj početkom februara 2022. bilo izlasano nepoverenje.
Crnu Goru u nedelju, 19. marta već čekaju jedni izbori – predsednički na kojima pobeđuje kandidat koji u prvom krugu osvojio više od polovine glasova onih koji izađu na glasanje.
Ukoliko nijedan kandidat to ne uspe u prvom, održava se drugi krug izbora u kome se nadmeću dva najuspešnija takmaca iz prvog kruga.
Ukoliko bude bilo potrebno, drugi krug predsedničkih izbora biće održan 2. aprila 2023. godine.
Šta je prethodilo odluci o raspuštanju skupštine?
Dugo su trajali razgovori parlamentarne većine o mandataru za sastav nove vlade.
Izgledalo je da je dogovor postignut, jer je za mandatara predložen Miodrag Lekić, dugogodišnji oponent Đukanovića i jedan od stranačkih lidera koji su u avgustu 2020, posle tri decenije smenili sa vlasti Đukanovićevu Demokratsku partiju socijalista.
Mandataru Lekiću danas u ponoć ističe rok za formiranje vlade, ali je on pre nekoliko dana obavestio lidere parlamentarne većine da još dovoljno glasova da bi skupština podržala njegov program i kabinet.
On je naveo da mu nedostaju tri glasa poslanika Građanskog pokreta URA, na čijem je čelu dosadašnji premijer Abazović.
Lekiću je mandat dodeljen pošto je parlament usvojio izmene Zakona o predsedniku.
Inicijativa za ocenu ustavnosti tog akta je pred Ustavnim sudom, podseća RTCG.
Izmenama Zakona o predsedniku Republike, Skupština preuzima deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav vlade.
Đukanović je prvo odbio da potpiše izmene zakona, ali je to ipak učinio primoran odredbama Ustava, kada je parlament ponovo usvojio dokument.
Odluka poslanika da i drugi put glasaju za izmene zakona naišla je na protivljenje međunarodne zajednice koja je zapretila suspenzijom pregovora sa Evropskom unijom.
Đukanović je ranije isticao kako ga je deo njegovog pravnog tima savetovao da ima zakonske uslove da raspusti parlament i raspiše parlamentarne izbore, ako do 16. marta ne bude izabrana nova vlada.
„Sada ozbiljno razmatram sa stručnjacima za ustavno pravo ovakav Zakon o predsedniku. Imaću do 16. marta jasan stav koji će biti, sigurno, u skladu sa Ustavom”, rekao je Đukanović prije nekoliko dana.
Vladi premijera Dritana Abazovića je izglasano nepoverenje u avgustu 2022.
Potpisivanje Temeljnog ugovora države Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve početkom avgusta bio je povod za inicijativu o smeni vlade.
Temeljni ugovor je dokument kojim se Srpskoj pravoslavnoj crkvi garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
