Svi smo makar jednom doživjeli da jednostavno ne znamo šta ćemo sa sobom na poslu lutajući okolo ili zijevajući u svoje telefone. Ponekada, doslovno ne postoji ništa što se može raditi u određenim zanimanjima, stoga ostajemo po strani, gledamo u prozor, možda guslamo po društvenim mrežama na računarima ili kompjuterima i čekamo da dođe minut slatke slobode kako bismo pobjegli od svega.
Međutim, postoji razlika između dosade i ubijanja u pojam, što je stanje koje nastaje kada dosada pređe u fazu depresije ili bolesti, a ono je potpuna suprotnost iscrpljenosti, koja dolazi nakon pretjeranog rada koji dovodi organizam do granica izdržljivosti. Jedan Parižanin, Frederik Desnard, dobio je 40.000 eura odštete od svog poslodavca, luksuznog francuskog proizvođača parfema.
Ovaj čovjek postao je tehnološki višak 2014. godine nakon što se razbolio i odsustvovao sa posla sedam mjeseci. Nejgov advokat tvrdio je da je „ubijanje u pojam“ dovelo do toga da on doživi napad epilepsije tokom vožnje, što je izazvalo incident i ostavilo ga nekoliko dana u komi, poslije koje je trajno bolestan. Pošto je on nekada bio veoma zauzet radnik i pružao apsolutnu posvećenost svom poslu, on je ostao po strani nakon što je njegova firma izgubila veliki ugovor, zbog čega je provodio svoje vrijeme obavljajući poslove za predsjednika kompanije Interparfums.
Tokom tri godine, on je imao posla od dvadeset do četrdeset minuta dnevno, dok niko istovremeno nije ni brinuo o tome da li je stigao u firmu na vrijeme. On opisuje njegovu funkciju kao silazak u pakao. Kako je Le Monde prenio: „Više nisam imao energije ni za šta. Osjećao sam se krivim i posramljenim zbog toga što primam platu za badava. Imao sam utisak da sam nevidljiv u kompaniji“, dodao je Francuz.
Viktor Bilebau, Desnardov advokat, izjavio je pred sudom da postoji veza između rada, ili nedostatka istog, sa ozbiljnim narušavanjem zdravstvenog stanja radnika. U kompanijinom odbrambenom taboru, advokati su tvrdili da Desnard nikada nije pomenuo da mu je dosadno tokom četvorogodišnjeg perioda, dodajući da, kada već nije imao šta da radi tokom ovih godina, zašto to nije nekome rekao takođe?
Desnard je potom uložio žalbu Sudu za radnička prava, zahtjevajući odštetu od 360.000 evra. Uprkos tome što je kompanija tvrdila da se Desnard nije žalio tokom svog vremena u firmi, sud se složio da ubijanje u pojam može biti konstituisano kao forma uznemiravanja na poslu, dok je ova odluka prihvaćena od strane pariskog Apelacionog suda.
