Tri dozvole izdate su kompaniji “Zlatna reka” iz Beograda, od kojih su dve samo za istraživanje zlata na lokacijama Zlatni kamen i Šanac, na obroncima Rogozne.
Dozvola za istraživanje na Zlatnom kamenu izdata je u oktobru 2018. i traje do novembra 2023. godine, a njome je obuhvaćeno 3.229 hektara.
Istraživanja u Šancu odobrena su u leto 2020. i traju tri godine, a to istražno polje površine je 2.344 hektara.
Kompanija “Zlatna reka” dobila je dozvolu i da vrši istraživanja u selu Leča gde se osim zlata, tražiti i bakar. Ministarstvo im je to odobrilo 2017. godine, a dozvola im traje do 2023. godine.
Rudarsko istraživanje vršiće se i na lokalitetu Kaludra, na obroncima Golije, gde je kompaniji “Tera Balkanika” dozvoljeno da traži zlato, bakar, cink, antimon i olovo. Istraživanja su odobrena do novembra 2024. godine.
Ministarstvo rudarstva i energetike dalo je dozvolu i za rudarska istraživanja u Kaznoviću, na teritoriji koju dele Novi Pazar i Raška, gde će firma “Global mineral resources” iz Beograda tražiti srebro, bakar, cink i olovo.
Pored tih dozvola, novopazarskoj firmi “Bratislava 2019” odobreno je da na lokaciji Kukavička reka istražuje zalihe krečnjaka.
Profesor dr Rade Jelenković sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objašnjava da je mineralizacija zlata poznata na više desetina lokaliteta u Srbiji i da je uglavnom je vezana za ležišta bakra u kojima se zlato nalazi u vidu prateće rudne komponente, ali i u sopstvenim ležištima u kojima je glavna rudna komponenta.
Profesor navodi da je srebro u Srbiji najvećim delom vezano za ležišta olova i cinka na području Kopaonika, Kosmaja, Rudnika, Podrinja, Rogozne, Besne Kobile, Blagodata, Karamanice, Leca, Trepče, Ajvalije, Kišnice, Belog Brda i u drugim sredinama.
