Sud u Belorusiji osudio je na 10 godina zatvora Alesa Bjaljackog, dobitnika Nobelove nagrade za mir.
U saopštenju centra za ljudska prava Vjasna (Proleće) navodi se da je Bjaljacki osuđen zbog šverca i finansiranja „aktivnosti koje grubo narušavaju javni red”.
Pristalice 60-godišnjeg Bjaljackog tvrde da autoritarni režim predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka pokušava da ućutka ovog borca za ljudska prava.
Bjaljacki je bio jedan od tri dobitnika Nobelove nagrade za mir 2022.
On je uhapšen 2021. posle masovnih protesta izazvanih, kako beloruska opozicija tvrdi, krađom na predsedničkim izborima.
Ovi izbori održani su u avgustu 2020, a prema zvaničnim podacima, Lukašenko je odneo ubedljivu pobedu.
Policija je brutalno intervenisala na protestima, a brojni opozicionari i kritičari predsednika Lukašenka su završili iza rešetaka od 2020.
Bjaljacki se našao pred sudom zajedno sa još dvojicom aktivista, Valentinom Stefanovičem i Vladimirom Labkovičem.
Stefanovič je osuđen na devet godina zatvora, dok je Labkovič dobio sedam godina, navodi grupa za ljudska prava Vjasna, koju je Bjaljatski osnovao 1996.
Sva trojica su se ranije izjasnila da nisu krivi.
Svetlana Tihanovskaja, liderka beloruske opozicije u egzilu, rekla je da je presuda „jednostavno užasna”.
„Moramo učiniti sve da se izborimo protiv ove sramne nepravde i oslobodimo ih”, rekla je ona.
Nobelova nagrada za mir: Ko je ovogodišnji dobitnik Ales Bjaljacki
Ovaj šezdesetogodišnjak je osnivač centra za ljudska prava Vjasna (Proleće), koji je nastao 1996. kao odgovor na brutalno ugušene ulične proteste protiv režima autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Vjasna je pružala pomoć uhapšenim demonstrantima i njihovim porodicama, dokumentujući torturu beloruskih vlasti prema političkim zatvorenicima.
„[Bjaljacki] je posvetio život promociji demokratije i mirnog razvoja u matičnoj zemlji”, saopštio je komitet za Nobelovu nagradu za mir.
Prvi put je uhapšen 2011. tri godine je proveo u zatvoru zbog optužbi za utaju poreza koje je uvek negirao.
Ponovo je priveden 2020. posle masovnih protesta zbog, kako beloruska opozicija i nezavisni posmatrači kažu, nameštenih izbora u Belorusiji zahvaljujući kojima je Lukašenko ostao na vlasti.
Predsednica norveškog Nobelovog komiteta Berit Rajs Andersen rekla je da „uprkos ogromnim ličnim teškoćama, nije popustio ni inča u borbi za ljudska prava i demokratiju u Belorusiji”.
Neposredno pre hapšenja pre dve godine, Bjaljacki je na Fejsbuku napisao da se beloruske vlasti „ponašaju kao okupacioni režim”.
„Stotine hiljada demonstranata širom Belorusije i stotine [njih] uhapšenih”.
Lukašenka na Zapadu opisuju kao poslednjeg evropskog diktatora, koji gvozdenom pesnicom vlada Belorusijom od 1994.
On je dozvolio ruskom predsedniku Vladimir Putinu, kao bliskom savezniku, da od prvog dana invazije 24. februara koristi belorusku teritoriju da odatle izvodi raketne napade na Ukrajinu i šalje kopnene trupe i oružje.
