Ženevjev Lermit je 28. februara 2007. u gradu Nivel ubila sina i četiri ćerke, uzrasta od tri do 14 godina, dok je njihov otac bio odsutan.
Zatim je pokušala da sebi oduzme život, ali nije uspela, pa je potom pozvala hitnu pomoć.
Ova 56-godišnjakinja je 2008. osuđena na doživotni zatvor, pre nego što je 2019. prebačena u psihijatrijsku bolnicu.
U Belgiji zakon dozvoljava ljudima da izaberu da budu eutanizovani ako se smatra da pate od „nepodnošljive” psihičke, a ne samo fizičke, patnje koja se ne može izlečiti.
Osoba mora biti svesna sopstvene odluke i da bude u stanju da izrazi vlastitu želju na razuman i dosledan način.
„Gospođa Lermit je sledila ovu specifičnu proceduru, uz prikupljena različita medicinska mišljenja”, rekao je njen advokat.
Psihološkinja Emili Maroa rekla je za kanal RTL-TVI da je Lermit verovatno izabrala da umre 28. februara u „simboličnom gestu poštovanja prema svojoj deci”.
„Možda je i ona morala da završi ono što je započela, jer je u suštini htela da okonča sopstveni život dana kada ih je ubila”, smatra psihološkinja.
Petostruko ubistvo 2007. i suđenje koje je usledilo potreslo je Belgiju.
Tokom suđenja, advokati Lermit su tvrdili da je ona mentalno poremećena i da ne bi trebalo da bude poslata u zatvor.
Ali porota ju je proglasila krivom za ubistvo s predumišljajem i osudila na doživotni zatvor.
Lermit je 2010. godine podnela građansku tužbu tražeći oko tri miliona evra od bivšeg psihijatra, tvrdeći da njegova „neaktivnost” nije sprečila ubistva, ali je na kraju odustala od pravne bitke posle 10 godina.
U 2022. godini, oko 2.966 ljudi je umrlo putem eutanazije u Belgiji, što je povećanje od 10 odsto nego godinu dana pre.
Rak je i dalje najčešći razlog, ali zvaničnici su rekli da su u skoro tri od četiri zahteva pacijenti iznosli „nekoliko vrsta patnji, i fizičke i psihičke”.
Belgija je od 2014. godine dozvolila da se deci pomogne da umru, kao i odraslima, ako su neizlečivo bolesna i u velikim bolovima i ako imaju saglasnost roditelja.
