Ko o čemu, Aleksandar Vulin, prvi policajac Srbije, o “srpskom svetu”. Svaku situaciju iskoristi da nam kaže kako Aleksandar Vučić nije samo predsednik Srbije, već predsednik svih Srba. I to ponavlja uporno, kao što je onomad trio Vojislav Šešelj – Tomislav Nikolić – Aleksandar Vučić neprestano ponavljao Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica.
Kada, u stvari, pogledate ponašanje nekadašnjeg ljutog JUL-ovca, on danas obavlja istu vrstu posla koju je za vreme Slobodana Miloševića radio pomenuti Šešelj sa radikalima. Koliko god to smešno zvučalo, ali Vulin je danas Vučićev Šešelj. Služi istoj nameni. Svađa Srbe sa svim susedima, napada Zapad, brani i kune se u Rusiju. Vulinu je, doduše, danas mnogo olakšana uloga, jer, za razliku od Šešelja, čak ne mora ni da glumi da se u nečemu ne slaže sa “šefom“. Sutra da Vučić kaže: “Idemo u NATO!”, eto Vulina u prvim redovima. Živi bili, pa videli.
‘Jedinstven političko srpsko biće’
Zašto je svakoj autokratskoj vlasti u Srbiji potreban neko poput Vulina i Šešelja lako je objasniti. Vučić je, isto kao i Milošević nekada, željan pažnje Zapada i potrebe da se pokaže i dokaže bitnim. I on, kao i Milošević, ne može da pobegne od sebe i svog izvornog bića, a opet mora da vodi računa šta govori, kako u javnosti, tako i pred stranim diplomata. Zato je tu nekada bio Šešelj, a sada Vulin. Poput agresivnih psa, laju na svakoga na koga im gazda namigne, odnosno kažu sve ono što gazde misle, a ne smeju.
Više puta je Vučić ponovio da zvanična politika Srbije nije “srpski svet“, ali da je Srbija demokratska zemlja i da svako ima pravo na svoje mišljenje, pa i Vulin. U Srbiji je, doduše, to pravo da neko iskaže svoje mišljenje selektivno, isto kao i u Miloševićevo doba, tako da se na pet Vulinovih o “srpskom svetu“ Vučić jednom obrati, a oni koji misle kontra toga nemaju priliku da dođu do šire publike.
Vulin očigledno još nije preterao, jer Vučić nije komentarisao najnovije zapažanje svog ministra policije. Tvorac krilatice o stvaranju “jedinstvenog političkog srpskog bića” nedavno je, na 22. zavičajnom zboru u Bukovcu kod Novog Sada, rekao da je stvaranje “srpskog sveta proces koji se ne može zaustaviti“. Da se ne radi o Vulinu, moglo bi da se pomisli da se na ovaj način svađa sa Vučićem, kontrira mu, a predsednik samo što mu nije uručio otkaz zbog toga. Naravno da se to neće desiti, jer se radi o dobrom uhodanom dvojcu, gde onaj koji je ponizan dobro zna šta je milo gazdinom uhu čuti.
Želi dosanjati snove Šešelja i kompanije
Na stranu sve ovo što je Vulin rekao u Bukovcu, ono što zabrinjava jeste činjenica da on ministarsku funkciju koristi za ideologiju, umesto za borbu protiv kriminala i bolju bezbednost građana. I niko ga ne kritikuje, iako ovo nije prvi put da grubo zloupotrebljava državnu funkciju. Drugi ministri ćute na ove izlive “srpstva“ ministra policije. Uvek su i ćutali, a tek danas to rade jer su kao na nekoj žeravici. Ne žele da “bodu oči“ svojim prisustvom u javnosti, jer šef još vaga koga će na koju ministarsku fotelju da smesti. Niko se nikome ne zamera.
Ako već ne žele da se konfrontiraju sa Vulinom, mogli bi ponekad malo da prozbore koju o potrebi da Srbija postane članica Evropske unije, na primer. Svi žale što više od polovine stanovnika Srbije ne želi u EU, a Vulin za to vreme sklapa kockice “srpskog sveta“. Gradi ga i to u nezadrživom procesu.
Ogroman broj građana Srbije je otišao iz svoje zemlje da ne bi bili žrtve odluka koje su domaće vlasti donosile. Samo im još treba da o njima u dijaspori računa vode ljudi poput Vučića i Vulina. Da ta politika valja, Srbija bi imala deset miliona stanovnika. Ovako ima Vulina, da dosanja neostvarene snove Šešelja i kompanije.
Opasno se trudi da napravi što veću štetu
Svi znamo koliko je sve ovo štetno, ne samo po građane Srbije, već i po region. Najbolje bi bilo kada se ovakve gluposti ne bi nikoga doticale, ali to je teško. Lako je zamisliti da, po uzoru na Vulina, Albanci krenu da razmišljaju o “albanskom svetu“. Neko je to lepo primetio, kako je danas stanje u svetu, Albanci bi mnogo brže stvorili “veliku Albaniju“ nego što bi Vučić i Vulin napravili “srpski svet“. Ali, Vulin to “ne kapira”.
Ljudima koji su se kalili na ideologijama krvavih sukoba na tlu bivše Jugoslavije normalno je da im ne prijaju mir, saradnja, sreća i ljubav. Kada se lični interes i politika nađu na istom putu, što je u Vulinovom slučaju kosmička podudarnost, nebo je granica. Vulin je danas u takvoj milosti vladara da može da postane čak i premijer, ali mudar je on, ne gura se, već gura “srpski svet“. Da nije, bio bi na putu zaborava, po kojem već hoda Šešelj. Ovako, vedri i oblači i sakuplja vredne poene. Pitanje je samo koliku će štetu da napravi, a opasno se trudi.
